Zrnasti plod plemenite biljke kakaovol, mleven u prah poznat je širom palnete , a potiče iz Srednje Amerike. Koristili su ga još drevni narodi, Maje i Asteci nudeći ga svojim bogovima. Kakao je stigao u Evropu 1525. godine kao Kortesov poklon španskom kralju odakle se ubrzo raširio po celom kontinentu kao omiljena poslastica na dvorovima.
Uzgajan je u tajnosti u manastirima, ali je i dalje glavni izvor kakaoa bile Srednja i Južna Amerika, odakle su ga trgovci dovozili brodovima kao redak i skupocen tovar.
Prvu mlečnu čokoladu napravio je 1875. godine švajcarac Daniel Peter, partner kompanije Nestle i danas nadaleko poznate po proizvodnji mnogobrojih vrtsa čokolade i čokoladnih slatkiša.
Prva prodavnica čokolade otvorena je 1657. godine, a prva čokoladna torta pod imenom „saher torta“ napravljena je 1778. godine. Kasnije je čokolada postala omiljeni sastojak mnogih torti, kolača i ostalih slatkih đakonija.
Kakao u prahu neizostavan je sastojak i mnogih finih napitaka kako toplih, da greju dušu srce i telo u hladnim zimskim danima, tako i hladnih da okrepe i osveže duh i telo za vreme letnjih vrućina. Kaloričan je, ali i zdrav, snižava krvni pritisak, poboljšava raspoloženje, pozitivno utiče na depresiju zbog svog satojka teobromina i jača krvnu sliku.
Lekari preporučuju kakao za početak radnog dana, sa jednakim učinkom kao i kafa, ali i pred spavanje, kao i za uživanje tokom dana, zbog mnogobrojnih pozitivnih efekata na organizam.
Kakao mogu ni treba da koriste i deca, a sjajan je i kao džeker posluženja za iznenadne goste.
Kao i u svakoj drugoj stvari u životu, ni u čokoladi ne treba preterivati, jer može izazvati neželjene efekte i dejstva, kao što su osip po koži, nedostatak koncentracije i loše raspoloženje. Jedna kocka crne ili jedan red mlečne čokolade je sasvim dovoljan na dana za odraslog čoveka.
