Namirnice

Kopriva – hrana i lek iz prirode

Gotovo svako od nas pamti prvi susret sa koprivom, obično u ranom detinjstvu kada nas je tokom igranja u travi ožarila i dugo pekla na koži, a stariji nas tešili i govorili da će brzo da prođe.

Kopriva se danas ubraja u najdragocenije prirodne lekove, jer ubrzava razmenu materija, podstiče varenje i izbacivanje tečnosti. Neprijtno žarenje ima i svoje pozitivne efekte tako da kopriva ima blagotvorno dejstvo kod reume i artritisa, a pomaže i kod oboljenja jetre, žući i slezine, kao i kod otežanog mokrenja. Takođe, podiže nivo gvožđa u krvi, a koristi se za olakšavanje probave, ublažavanje dijareje, lečenje hemoroida i kolitisa.

Zašto jesti banane

Jedan od glavnih predstavnika južnog voća je upravo banana. Ona obiluje hranljivim sastojcima, mineralima, vitaminima A, B6 i C, sadrže fosfor, mangan, magnezijum, kalijum i folnu kiselinu. U ishrani je bitno koristiti zrele banane, jer nezrele sadrže belančevinu koja onemogućuje delovanje enzima odgovornih za razlaganje skroba u organizmu. Banane treba čuvati na sobnoj temperaturi, nikako u frižideru.

Zašto jesti brusnice

Plodovi ovog bobičastog voća su izuzetno bogati različitim vitaminima, mineralima, i zaštitinim materijama. Sadrže vitamine A, C, minerale kalijuma i biljna vlakna. Crvena bobica ima kiselkast ukus zbog velike koncentracije C vitamina. Ova biljka je još od davnina poznata po svojim lekovitim osobinama, te se od lišća i plodova prave čajevi, u svežem obliku se prave sokovi, dok plodovi mogu da se čuvaju zamrzavanjem ili sušenjem.

Bobičavo voće neophodan sastojak zdrave ishrane

Crveno i tamno plavo voće puno je vitamina i minerala neophodih za formiranje i očuvanje odbrambenih sposobnosti organizma. Kaže se da šaka ovog ukusnog voća, kao i jedna jabuka dnevno čuva zdravlje.

Nekad su se šumske jagode borovnice i kupine isključivo ručno brale po obroncima planina na obodu šuma, a danas se gaje na plantažama i često se beru mašinski, takozvanim češljevima, što često kvari kvalitet ovako ubranog voća. Divlje voće je sitnije, ali i kvalitetnije i srazmerno skupo, jer ga ima malo i kratkom vremenskom periodu.

Zašto je dobra vanila

Vanila je nepotpuno sazrela mahuna divlje orhideje, ona potiče iz Meksika a raste u tropskim prašumama Amerike. Dugačke žute mahune beru se pre sazrevanja i moraju se obraditi u roku od 48 sati kako se na njima ne bi pojavila plesan. Prepoznatljiva aroma vanile se razvija u posebnom procesu dejstvovanjem enzima. Postupak obrade mahuna vanile počinje tako što se one suše na suncu, zatim se vodenom parom ili ponavljanim umakanjem u ključalu vodu umrtvljuje tkivo ploda, sledi fermentacija pod uticajem vazduha, toplote i vlage u bakrenim kotlovima zbog čega ona potamni.

Za šta je dobar lovorov list

Lovor vodi poreklo iz Male Azije. Ova biljka je ljudima poznata i pre 780 godine p. n. e. kada su ga dobijali kao nagradu pobednici na olimpijskim igrama. Miris mu je intenzivan a ukus vrlo aromatičan, pomalo ljutkast, opor i gorak. Plod poseduje oko 30% masnog i do 3% eteričnog ulja, skrob, šećere, a list sadrži gorke materije i tanin.

Zašto je dobra šljiva

Pored svoje niske energetske vrednosti od svega 45 kalorija na 100 grama, one uz još neke voćke kao što su višnje, kruške, jabuke, sadrže sorbitol u prirodnom stanju. Sorbitol je šećerni alkohol koji se koristi kao zamena za beli šećer kod proizvodnje slatkih dijetetskih proizvoda namenjenih dijabetičarima.

Kakao, glavni sastojak svima omiljene čokolade

Zrnasti plod plemenite biljke kakaovol, mleven u prah poznat je širom palnete , a potiče iz Srednje Amerike. Koristili su ga još drevni narodi, Maje i Asteci nudeći ga svojim bogovima. Kakao je stigao u Evropu 1525. godine kao Kortesov poklon španskom kralju odakle se ubrzo raširio po celom kontinentu kao omiljena poslastica na dvorovima.

Zašto koristiti kantarion

Ova biljka je u narodu poznata i kao bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje. Kantarion je lekovita biljka koja sadrži veliku količinu etarskog ulja, tanina, smole, hipericina, karotena, holin i vitamin C.